KECELJA

KamenoresciIako je spekulativno Slobodno zidarstvo staro više stotina godina, može se reći da je ono savremeni i sublimirani izraz desetina drevnih misterija, religija i filozofija. Neodvojivi i stalni pratilac tih hiljadugodišnjih duhovnih, filozofskih i religioznih traganja jeste bela kecelja. Poznato je da su belu kecelju opasivali inicirani u kult Mitre; nosili su je članovi Esenske zajednice; sa ponosom su je nosili visoki jevrejski i druidski sveštenici; belim keceljama su zaogrnute skulpture grčkih i egipatskih bogova; Rani hrišćani su je vezivali prilikom krštenja; Persijancima je predstavljala nacionalnu zastavu; nosili su je Maje, Asteci, Hopi, Zulu i Vikinzi. Danas je, kao i vekovima unazad, nose slobodni zidari.

U doba operativnog Slobodnog zidarstva, zidari su nosili duge kecelje od kože kao sredstvo zaštite tokom rada. Vremenom, one su postale njihov zaštitni i prepoznatljiv znak, doprinevši da zidari, zbog znanja i veština koja su posedovali dobiju poseban status u društvu, i da njihova profesija postane vredna, časna i poštovana. Kada su početkom XVII veka slobodnozidarske lože počele da primaju u svoje članstvo i ugledne članove društva koji nisu bili operativni zidari, označen je početak nastanka spekulativnog Slobodnog zidarstva. Vremenom, kako su lože postajale preovlađujuće spekulativne, operativni zidarski alati su dobili svoj simbolički smisao, a kecelja kao važna oznaka članova loža, dobila je novu simboličku ulogu.

Najraniji zvanični prikaz "prave" masonske kecelje potiče iz 1717. godine i nalazi se na graviranom portretu Entoni Sejera (Anthony Sayer), prvog Velikog Majstora moderne Masonerije. Druga sačuvana slika je naslovna strana Andersonove knjige Konstitucija iz 1723. godine gde je predstavljena grupa operativnih masona povezanih dugačkim, kožnim keceljama.

Antony Sayer
Anthony Sayer

I pored složenosti koju nosi njena izrada, kožna kecelja se dugo održala. Tek od 1811. godine počinju da se upotrebljavaju mekši materijali za izradu ovog najprepoznatljivijeg obeležja masona. Pretpostavlja se da su najranije kecelje bile jednostavne, glatke i bez ukrasa. Tek nekoliko dokumenata iz prve polovine XVIII veka potvrđuje da su neki masoni imali kecelje na kojima je bio našiven «vrh». On je postao uobičajen tek u zadnjim decenijama tog stoleća. Tada dolazi do stvaranja nove modne linije masonskih kecelja: one se ukrašavaju vezenim i slikanim detaljima, najčešće u kućnoj radinosti. Primerci kecelja iz tog perioda svedoče o velikoj ljubavi i pažnji koju su stari masoni posvećivali ovom delu opreme, ali i pravcu u umetnosti kome su težili. Prvobitno oslikavanje kecelje imalo je za cilj da istakne stepen i titulu nosioca, kasnije se pretvorilo u prestižno takmičenje za izbor najlepše kecelje, da bi vremenom poprimilo razumne oblike odražavanja simbolike i učenja slobodnih zidara.

U zavisnosti od obreda i rituala varira i boja pa čak i oblik kecelje. Učenička kecelja je najčešće bela, opšivena belim platnom, sa "vrhom" koji može biti podignut ili spušten. U obredima koji propisuju podignut "vrh" na učeničkoj kecelji, on predstavlja podvojenost materije od duha. Istu takvu kecelju nosi i pomoćnik, s tim što je "vrh" sada spušten i označava napredak u Kraljevskoj umetnosti, jer je slobodni zidar ostvario povezivanje materije i duha. Međutim, pomoćnička kecelja može biti opšivena i crvenim odnosno plavim platnom.

Masonska kecelja George Washingtona
Kecelja
G. Washingtona

Na majstorskom stepenu, kecelja od kože ili satena, opšivena je plavim trakama u onim obedijencijama koje manje ili više proizilaze iz Andersonizma (Obred Emulacije, Šreder, Američki obred, Francuski obred), odnosno crvenim u Drevnom i Prihvaćenom Škotskom Obredu. Kecelja majstora masona Drevnog i Prihvaćenog Škotskog Obreda oivičena je crvenom trakom. Crvena boja je boja vatre, života, entuzijazma i opasnosti. To je boja koja se širi u svim pravcima, izražavajući jedinstvo materije, inteligencije i emocija. Na majstorskoj kecelji često se nalazi izvezeno Svevideće oko, Grana bagrema, Plamena zvezda, Stubovi hrama i Uglomer i Šestar. U Francuskoj, majstorska kecelja nosi početna slova Svete majstorske reči: M i B.

Masonska kecelja

Simbolika jagnjeće kože od koje se tradicionalno pravi kecelja je više nego jasna. Jagnje je, kao žrtva, prisutno u sve tri monoteističke religije. Još ranije, u okviru Dionizijevog kulta, jagnje se prinosilo kao žrtva bogovima, bilo u želji da se oni zadovolje, bilo kao iskupljenje grehova. Jagnje je simbol nevinosti i čistote. Zato su se kecelje pravile, i još uvek se prave od jagnjeće kože kako bi se istakao njihov simbolički značaj. Na beloj kecelji se lako vide i prepoznaju prljavština i nečistoća, čime se oni koji ih opasuju dodatno upozoravaju da će se njihovi nečasni ili nemoralni postupci lako videti i prepoznati.

Masonska kecelja

Bela kecelja predstavlja najvišu instancu inicijacije i označava novi početak (Initium); ona potvrđuje odricanje svih prethodnih navika i shvatanja i predstavlja ulazak u jedan novi život veće samospoznaje, produbljenog razumevanja i pojačane vrline. Sama Masonerija pridaje veliki značaj kecelji kao simboličkoj odrednici Reda. U Ritualu prvog stepena, u momentu kada se novom bratu povezuje kecelja, starešina ga upozorava da je "nosi sa ponosom, jer je ona simbol Reda a nosili su je najugledniji slobodni zidari, kao i oni najskromniji". On kaže i da je "kecelja starija od zlatnog runa i od rimskog orla i da je za slobodne zidare vrednija od bilo kog znamenja pod Suncem".

Masonska kecelja

Kecelja je prvi poklon koji Slobodno zidarstvo daruje kandidatu, koji se podučava da kecelju treba da čuva i nosi na ritualnim radovima tokom svog čitavog časnog masonskog života. Kecelja stalno podseća masone da se od njih traži da život vode na čist, ispravan i moralan način. Samo ako vode život na takav način, zaslužiće da budu pozvani, kada za to dođe vreme, u Nebesku ložu kojom predsedava Veliki Arhitekta Univerzuma.